August 3, 2015

Plati pa se klati

By admin In Biti mama

Odmah da kazem, porodila sam se u privatnom porodilistu. Ukoliko to i kod vas, kao i kod nekih ljudi sa kojima sam se srela, budi reakcije tipa snob, razmazena, burzujka i sl, pretpostavljam da vas ni moji razlozi koji su doveli do toga i nece zanimati, te vam od srca savetujem da ovaj post preskocite.

U momentu kada sam saznala da cu postati majka, bila sam tridesetvogodisnjakinja, generalni direktor jedne internacionalne kompanije. Sedam prethodnih godina provela sam putujuci po svetu, ziveci na dva kontinenta, radeci po 16 sati dnevno. I bila sam apsolutno spremna da se odreknem takvog zivota ne bih li se u potpunosti posvetila onom zivotu koji cu doneti na svet.

Ziveci u Kanadi slusala sam price o njihovim bolnicama a sticajem okolnosti, u jednoj sam i zavrsila. Za mene je to bilo ono „wow“ iskustvo. Covece, kod njih su bolnice ciste, osoblje ljubazno, doktori spremni da pomognu i saslusaju. Prijateljica koja se porodila tamo, a prvo dete je rodila u Beogradu, nije mogla da se nacudi razlici u tretmanu tamo i ovde.

Sve u svemu, tada su krenule i moje prijateljice u Srbiji, jedna za drugom da dobijaju decu. Svaka od njih mi je rekla isto:

 

Kad uzmes svoje dete u ruke, zaboravices i bol i tu neljubaznost i sve. Sve prodje i sve se zaboravi.

 

Koliko god da je ta recenica obecavajuca, meni je ostavljala gorak ukus u ustima. Zasto bih bilo sta zelela da zaboravim?! Ja jednom u zivotu po prvi put postajem majka. Ne zelim da zaboravim. Ne zelim da imam gorak ukus u ustima. Ne zelim da mi bilo sta pokvari taj dan, taj cin. Ne zelim da mi neki nadrndani doktor i neljubazna sestra pokvare sve. Zelim da pamtim svaki momenat toga! Tako sam resila da i ja imam taj WOW momenat ovde. Smatram da ga zasluzujem, kao i uostalom, svaka buduca majka. Zalosno je to, sto se taj WOW momenat u Srbiji placa, a ako kojim slucajem mozete da ga platite, okolini ste bacili pesak u oci.

 

Tada krecu osude i komentari.

Sto si ti neka razmazena… Pa nase babe su decu radjale po njivama i stalama i sta im je falilo? Odu po drva, porode se, donesu i drva i bebu u kucu.

Mozes misliti, privatno porodiliste. Pa nece se oni poradjati umesto tebe. I u drzavnom te moraju poroditi.

Valjda je bitnije da za te pare detetu kupis nesto lepo a ne da ih potrosis na sebe.

Uh, epidural. Pa ja sam troje rodila bez epidurala i sta mi fali.

 

Prvo, da, nase babe su radjale decu po njivama i stalama. Rode desetoro, troje prezivi, ostalo sedmoro su kolateralna steta. Da su nase babe imale mogucnosti kakve danas postoje, sigurna sam da bi bile razumne. Na kraju krajeva, nase babe su i mesile hleb i pekle ga u sporetu na drva. Zna li neka od vas, da zalozi vatru u smederevcu ili ne daj Boze da umesi hleb svako jutro svojim ukucanima? Ili ipak birate da odete u prodavnicu ili pekaru da kupite svez hleb? Znate li da je mnogo jeftinije da se mesi? Ako kalkulisete to, ukalkulisite i cenu ljudskog zivota, ne bilo vam zapovedjeno.

Drugo, ne, u privatnom porodilistu se nece poroditi umesto mene. Porodicu se uz njihovu pomoc. Moraju me poroditi i u drzavnom, to je istina, ali po koju cenu? Znate onu situaciju kad imate neki biran dogadjaj pa odete kod frizera da vas isfenira? Pa zasto? Imate i vi kod kuce i fen za kosu i peglu i ostala pomagala. Zasto to ne uradite same? Konfornije je da odete kod frizera, zar ne? Ne zelite da vam losa frizura pokvari tako bitan dan, izlazak, rodjendan i sl.

Zato mislite da je drugacije kod rodjenja deteta? Zasto ne biste platili da vam taj dan ostane u lepom secanju? Koliko kostaju uspomene? Ukalkulisite i to, molim vas.

U pravu ste, mozda je bitnije kupiti detetu nesto za te pare. Ali, sta ako ja nekim slucajem, vec jesam detetu kupila sve sto mu treba? Sta ako smo muz i ja resili da, umesto tarapane od svadbe na koju bismo potrosili mnogo vise od toga, da bi se na nas racun najelo i napilo i znano i neznano, investiramo u nesto drugo? Privatan porodjaj i maticne celije? Kad vec imate obzira da zabadate nos u moj novcanik, prekalkulisite i to. Nego, koliko ste ono zvanica imali na svadbi? 500 kazete?

Epidural, da. Zamislite, dozvolicu da me bodu u kicmu. Nema veze sto ste, obzirom da ste se porodile bez epidurala, to cule tamo negde od nekog. Nema veze sto se niste bas najbolje informisale da se, na primer, ne bode kicma al nema veze. Bitno je osudjivati, zar ne? Nego, znate, i nase babe su zube vadile bez anestezije? Znate, nasim pradedovima su sekli noge i ruke bez anestezije. Bas ste razmazene kada danas trazite anesteziju i za popravku zuba. A secate se nasih baba? Uzmu klesta i paf, gotovo. Ode zub… A, sta? To vam se ne dopada. Znate, to se zovu dupli arsini u mom kraju.

Ja sam platila dobar odnos prema meni, kao pacijentu, platila sam da se osecam kao covek, platila sam dostojanstvo i na kraju, platila sam neukaljane uspomene na porodjaj, a to je nesto neprocenjivo.

Kad budete kalkulisali, imajte to u vidu.

Leave a Comment