July 19, 2015

(Ne)rodi me, majko, u zemlji Srbiji

By admin In Biti mama

U Srbiji, zemlji u kojoj se cak i predsednik hvata za reci Tarabica kao pijan za plot, ne moze se prenebegnuti prica o onoj sljivi i svim Srbima pod njom. I nije da ce biti guzve, kako stvari stoje.
Rodjenje deteta u Srbiji, prava je avantura. Dize adrenalin, pritisak, ali za razliku od raftinga, planinarenja i ostalih avanturistickih dogadjaja, ovaj placate nekom drugom valutom. Zivcima, gubitkom kose, dobijanjem cira na zelucu, ali jedno je sigurno. Uspomena, kada se sve zavrsi, nece manjkati.

Onog dana kada na kucnom testu trudnoce ugledate dve crtice, shvatete da ste kupili kartu za najturbulentniji rolerkoster na svetu.


Izmedju povracanja i umora koji obara i savladava i najjaceg, pokusavate da zakazete termin kod ginekologa.

– Znate doktorka je na godisnjem, mogu da vam zakazem za tri mecesa, jel vam hitno?
– Znate, ja sam trudna, trebala bih da dodjem na kontrolu.
– E, srce moje, pa sta ti mislis, da si jedina trudnica? Ne traje trudnoca 3 dana. Ima da se nacekas. Evo zakazacu ti za oktobar.
– Ali u oktobru cu biti cetvrti mesec!!!
– Ako srce, nista se ti ne brini. Taman ce beba dovoljno da poraste da doktorka sve moze lepo da vidi. Eh, kako su nase bake radjale, po desetoro, bez ultra zvuka i ostalih cudesa i sta nam fali?
– Ali 21.vek je gospodjo.
– Evo, zakazano za oktobar. Klik… tu – tu – tu.

Ok, zakazujete kod privatnika. Za sutra. Sve se moze kad imas par hiljada za pregled.
Dok razmisljate kako da saopstite sefu da ste u drugom stanju, prelistavate silne blogove, forume i sajtove na kojima trudnice pisu svoja iskustva.
Manje vise vam se dize kosa na glavi, ali se tesite onom starom, nece to tako meni.

Sef je naravno odusevljen novonastalom situacijom te preti otkazom. Sasvim ocekivano. Advokat kog ste konsultovali, vas sa cudjenjem pita znate li vi u kojoj zemlji zivite i sta ste, zaboga, ocekivali?! Trudnicko? Gde jos ima hleba bez motike?! Da ga tuzite? Ma dajte, molim vas, nemojte biti smesni.

Dok cekate da stomacic polako pocne raste, nadate se da cete biti ona divna, obla trudnica kojoj ce ustupati mesto u autobusu i pustati je preko reda u banci. Cvrc.

– Bitno da si znala da dignes noge, a sad ne mozes da stojis u redu. Ja da te pustim preko reda? Ma kako da ne.

– I ja sam bila trudna, dva puta i nikad me niko nije pustao preko reda. Ove danasnje trudnice su toliko razmazene, da ja reci nemam.

– Izvinite gospodjo, nisam video da ste trudni, inace bih vas pustio preko reda. Koji ste mesec? Deveti? Zaista? Pa eto, trebalo je da raskopcate jaknu, nisam primetio. A bila vam je skinuta jakna? Eh, eto drugi put. Sad stvarno zurim.

Dok krece borba sa hormonima, plakanje na svaka 3 sata i nesanice, sa povracanjem u pauzama, borite se sa birokratijom ne biste li ostvarili pravo na trudnicko bolovanje.
Sa starim dobrim FT1P pravilom na salterima, prolaze meseci.

– Gospodjo, januar je, nisam dobila platu ni za oktobar. Da li je moguce da je tolika birokratija u pitanju za dobijanje trudnickog bolovanja?!
– Rekla sam vam vec:
– Potvrdu iz banke da su uplaceni porezi i doprinosi
– Potvrdu iz poreske uprave da su uplaceni porezi i doprinosi
– Pisanu izjavu da ste uplatili poreze i doprinose, jer potvrda iz banke da su pare skinute sa racuna i potvrda iz poreske uprave da su pare legle na njihov racun, nisu dovoljni.
– Gospodjo, to nema vise smisla!
– SLEDECI!!!

Dok prolaze meseci u iscekivanju da vidite to svoje cudo koje nosite, pocinje opremanje za dete. Jos ako je prvo, pa treba kupiti krevetac i kolica i jos gomilu stvari, uvidjate da nema svrhe cekati na svoju platu, vec trazite alternativne metode, kao i vecina ljudi u Srbiji, ne biste li sakupili dovoljno novca za sve to.
Krece obilazak prodavnica opreme u koji krecete noseci flasicu vode, da vas poprskaju kad vam pozli od cena.
Sa besom se secate sajta prodavnice u Madjarskoj i Austriji gde je krevetac, isti kao ovaj, 70% jeftiniji. Plus povracaj poreza. Al je cimanje, pa ajde, daj sta das. Kolica 100k?!?! Jel imaju klimu? MP3? Airbag? Ok.

Blizi se odlazak u porodiliste. Dok sa religisjkom posvecenoscu citate svaki post i slusate 20 drugarica i njihova iskustva iz razlicitih porodilista, krece odabir.
Ovde su neljubazni, ali su im sobe solidne.
Ovde je prisustvo oca na porodjaju besplatno, ali imaju jedan WC na celom spratu.
Ovde je epidural 30k, ali imaju apartmane.
Ovde su ljubazni, ali ne daju epidural.
I tako, dok kombinatorika radi i dok, kao na izborima, birate najmanje zlo, zovete odabrano porodiliste da se informisete o tome sta treba da ponesete sa sobom.

– Dobar dan, zovem da se informisem o tome sta je potrebno poneti u porodiliste.
– Imate sve na sajtu. Klik. tu – tu – tu…

Ok.

– Dobar dan, ja sam zvala pre 2 minuta. Treba mi samo jedna informacija. Da li je potrebno poneti i svoj posteljni carsaf?
– Naravno gospodjo, pa nije vam ovo hotel nego bolnica.
– Upravo zato i pitam, jer pretpostavljam da bolnica ima bar carsafe.
– Sta vi mislite, da vam je ovo Amerika? Klik. tu – tu – tu.

Ok, mozda da odaberem ono sa ljubaznim osobljem.

– Dobar dan. Htela bih da se informisem o porodjaju u vasoj bolnici. Sta je potrebno da ponesem?
– Jel imate svog lekara?
– Ne, znate, ja sam se tek sad odlucila za vase porodiliste pa me zanima sta da radim.
– Dodjite sutra da zakazete pregled i da vam se odabere lekar.
– Pa jel ne moze da se zakaze telefonom, sad na primer?
– Naravno da ne moze. Zakazuje se samo licno, na salteru.
– Ali ja sam u devetom mesecu. Nije mi bas zgodno da na -15 dolazim cak do tamo.
– Zao mi je. Klik. tu- tu – tu.

Dolazi konacno i taj dan. Puca vodenjak i dok se koncentrisete na pravilno disanje i savladjujete i bol i odusevljenje i tremu, kupite svoju davno spakovanu torbu za porodiliste, zovete muza i krecete put bolnice.
Na prijemu je guzva, kao i obicno. Jedna od sestara vas vodi na pripemu dok uplaseno gledate za muzem kog ostavljaju u hodniku da ceka.
Odlazite u toalet koji izgleda kao scena ubistva, i dok balansirate na vrhovima prstiju sa stomakom do zuba koji balansiranje otezava, sestra se dere na vas kako jos niste zavrsili.
Duboko udisete. Vise da se smirite nego da ublazite kontrakciju.

Ostavljaju vas samu. Epidural cete dobiti, kazu, samo da nadju slobodnog anesteziologa.
Ne nalaze ga.

Dok vam rutinski izvode epiziotomiju, bila ona potrebna ili ne, dva lekara vam skacu na stomak, da ubrzaju porodjaj, jer je kraj smene, zuri im se.
Konacno se radja i vas andjeo i vama prolece kroz glavu – prezivela sam i to.

Dok brojite dane kolutovima jeftine salame koju dobijate kao obrok, sanjate o tome da dodjete kuci sa svojim cedom.

Mislite, to sam odradila. Gotovo je. Onda vas novi birokratski udarac obori sa nogu.
Tako taze porodjeni, morate otici da prijavite dete. Ne samo suprug, morate i vi, jer, kako kazu, desavalo se da se supruznici posvadjaju oko davanja imena detetu pa su uveli to pravilo. Ako nemate, kojim slucajem baka-servis, vodite dete sa sobom kod maticara. To se podrazumeva, neka jaca imunitet. Sta mu fali?

Zatim krece sakupljanje dokumentacije za pomoc porodiljama. Kada pogledate sta je sve potrebno od papira, pa pomnozeno sa brojem saltera na kojima valja cekati, odustajete od te svote. I onako ko zna kada biste je dobili a i takse biste platili, manje – vise kao pola iznosa koji dobijate.

Umorni i iscrpljeni, dolazite kuci. Gledate svoje dete i kazete: Hvala Bogu, prezivela sam i trudnocu i porodjaj u Srbiji.

Cestitam. Vi ste heroj.

Leave a Comment