May 16, 2016

Namorale smo se

By admin In Brak, Porodica

Za nekoga ko zivi u Srbiji, shvatam da je borba sa predrasudama u startu osudjena na propast. Te se ni ne trudim. Godinama sam razvila sposobnost ignorisanja gluposti sistemom “na jedno uvo udje, na drugo izadje”. Medjutim, onog momenta kada savladam sposobnost da na bespotrebne osude i napade bez pokrica ne reagujem, bacicu sebi “self five”.

Cesto provodim vreme na forumima i ako sam se sa necim susrela, to su osude. Ne pita se tu ni gde ni ko, ni zasto ni kako, pljuje se tudje i velica svoje kao da od toga sam zivot zavisi. U principu, svoj mentalni svet vrlo sebicno cuvam i ne uplicem se. Ali ono sto me je ovih dana pecnulo, te nastaje i ovaj blog, jeste opsta osuda majki koje su se (iz ko zna kojih razloga) odlucile na kasno majcinstvo, ono, posle 40-e.

Prvo se krece sa pricom kako je nasa moralna, zenska obaveza da dete rodimo posto – poto. Izgleda da je potpuno nebitno sa kim. Musko ovde izgleda nema nikakvu ulogu i po tom stavu, on se nista ne pita. Oni i onako seju ‘vodu zivota’ na sve strane jer su im evolucija i genetika to omogucile, a nase, zensko, jeste da to samo uhvatimo i radjamo. To se mora!

Ajde sad da se osvrnemo na doba u kome zivimo. Necemo pricati kao feministkinje, jer mi je taj koncept nepoznat i ne uplicem se u njega, ali porodicu cine roditelji sa decom. Mnozina. Desava se da jedan roditelj ostane sam iz ovih ili onih razloga no to nije tema ovog puta. Kada pomisljate o tome da gradite porodicu, u mom svetu se tu podrazumevaju dva roditelja i deca. I sta sad? Ja hocu, on nece jos?! Ili on hoce, a ja nisam spremna? Ili nemam sa kim? Eto. Jel treba nekoga silom terati da ima porodicu? Jel to kljuc uspeha? Moze li se to u krajnjoj liniji? Donosi li takvo ponasanje srecu? Stoji li takva porodica na cvrstom temelju?

Ja nisam mogla sebe da zamislim kao majku, sa 25 – 26 godina. Svet mi je bio mali i jurila sam da ga otkrijem. I sta da nisam ni sa 35 – 36¬†godina srela nekoga sa kim bih¬†pozelela da izgradim porodicu? Jel trebalo da se kajem sto nisam rodila dete u momentu kada na to nisam bila spremna? Jel trebalo da jurim ocajnicki, kao muva bez glave, za nekim, samo da me ‘oplodi’? Jel trebalo da se udam za nekoga koga ne volim i sa kim ne zelim da ostarim samo da bih ostvarila svoj bioloski zadatak? Kada zelite dete a niste u mogucnosti da ga imate, dovoljno je tesko. Ali je jos teze svesno graditi zivot u kome necete biti srecni i ispunjeni.

Onda niko ne pomislja da se neki parovi godinama bore sa sterilitetom. Jel to sto neko od njih, ili mozda cak i oboje, imaju reproduktivnih problema, razlog da na prvu loptu odustanu? Jer Boze moj, to moze potrajati godinama. Jel povucena crta u toj borbi kada se predje ta magicna cifra od 40 godina? Ok, do sada smo se borili svim silama, i dalje zelimo dete ali cemo zbog osude sredine odustati sada da neko ne bi rekao ‘ej, matori ste, sebicno je da radjate u ovim godinama’?!

Mislite da vam to, kada rodite dete u 20-im garantuje dug zivot u kome cete mocu bezbrizno da gledate odrastanje svog deteta? Moja majka me je rodila sa 22 godine i umrla od tumora kada sam imala nepunih 9. Moja baka je mog tatu rodila sa 42. Jos uvek je ziva i docekala je praunuce. Znate li koliko ima mladih ljudi koji obole i ne docekaju odrastanje svoje dece. Ne docekaju da vide svoju decu kako grade svoje porodice. Godine, na zalost vise nisu garancija ni za snagu ni za zdravlje. I onda kazu ‘sebicni ste sto radjate kasno’. Molim da se elaborira. Dajte mi, molim vas, garanciju da cu, ako rodim sa 20 godina doziveti duboku starost.

Sebicluk je graditi porodicu bez porodice, sa nekim sa kim nemate planove, samo zato sto se “mora”.

Sebicno je roditi dete a ne biti spreman na to, ne radovati mu se i smatrati ga krivcem za neispunjene snove i ambicije.

Sebicno je osudjivati zene koje su se teskom mukom izborile za svoje dugo zeljeno dete, samo zato sto se vi ne slazete sa tudjim izborom, koji se vas, krajnjoj liniji, bas ni malo ne tice.

Sebicno je napadati. I tacka.

 

Leave a Comment