January 6, 2016

Matora usedelica

By admin In Brak, Porodica

Kako sam presla tridesetu, poceli su svi redom da me salecu na ulici sa pitanjem kada cu se udati i shvatam li da mi je ‘vreme’ da rodim decu. Apsolutno nikoga nije bilo briga sto sam magistrirala, pa se odselila u inostranstvo ne bih li radila za neku pristojnu platu i potrudila se da sebi steknem i obezbedim normalan zivot. Nikoga nije bilo briga ni sto sam radila na sebi, ucila, gradila karijeru, proputovala svet uzduz i popreko. Boze moj, sve je to ok, ali nemas decu. Dzabe ti sve drugo. Jer zaboga, vreme ti je.

Kod nas se, izgleda, deca radjaju jer je mamama ‘vreme’ da rode.

U srednjoj skoli se zatrudni. Malo se progutaju osudjujuci pogledi profesora i doskorasnjih drugara. Srednja se zavrsi vanredno. Tada te svi tapsu po ramenu jer si hrabra. Posto si trudna sa nekim ko ocigledno ne zna da ga vadi na vreme, posto jel, to tako ide, udajes se za njega. Buduci da┬áje i on u slicnoj situaciji kao i ti, na jedvite jade se otaljava srednja skola i trazi se kakav takav posao. Jer jedna ustasca treba hraniti. Zajednicki zivot se zapocinje sa roditeljima, balkanskim obicajima vodjeno, njegovim, naravno. Snaja i svekrva vode zivot na ratnoj nozi. Svaka zna najbolje. Sinak, naprasno glava porodice, i dalje mamin sin, ne zna na ciju stranu da stane. Gde god da se okrene, najebao je. Kome god da stane na stranu, pogresio je. Ipak je mama – mama. Pod njenim krovom je. Nezamenjiva je. Zena je… Pa, zena. Ona pomoc u kuci nema. Zna se, muz je umoran, radio je ceo dan. Njeno mesto je uz sporet, bebu, masinu za ves i peglu. I ako zeli da pocne da radi, lomi se izmedju toga da joj dete podize omrazena joj svekrva, vaspitacice u vrticu ili da, kako – tako, stekne i doprinese i onako siromasnom kucnom budzetu. Nada se da ce donetom zaradom u kuci steci i malo postovanja. Uzalud.

Jedini izlaz trazi na forumima, kada uspava dete. Tada se busa u grudi kako se zrtvovala za dete, osudjuje one druge mame koje vole da vode racuna o sebi, izlaze i zabavljaju se. Jer one su lose majke. Majkama je mesto u kuci, uz dete. Njen zivot ne bi imao smisla bez deteta.

I tako je. To su one mame koje su u detetu nasle smisao zivota. Jer ga pre toga nisu ni imale. Jer nisu imale vremena da ga nadju. To su mame koje nemaju ni vremena ni novca a cesto ni snage da odu kod frizera ili kozmeticara. A i da mogu, ne usudjuju se, jer im je usadjeno u glavu da je to luksuz.

To su one mame koje govore kako su postale ostvarene rodjenjem deteta. Ali one nisu imale vremena da zive, da se ostvare i kao zene, poslovne, kakve god. Nisu imale kada da ostvare svoje snove. Pa su utehu nasle u deci.

To su one mame koje rodjenjem gube identitet, one prestaju da budu zene sa imenom i prezimenom. Postaju mame, i samo to. O svemu govore iskljucivo u mnozini. Kakili smo. Sikili smo. Izasao NAM je zubic.

One vise nemaju ambicije. Ispunice te ambicije njihova deca. I onda se na ta decja pleca tovare razne sekcije, strani jezici, sportovi. Sve u smislu ‘Ako ja nisam mogla nista da uradim od zivota, ti ces’.

A ne bi priznale to nikome, da nisu srecne, da nisu ispunjene.

Mozda se ponekad, u PMS-u radja i pomisao o razvodu, ali se tu javlja jos jedan problem. Kako? Od minimalca ne moze da se zivi. Alimentaciju dobijes kad si vec na ivici da eksplodiras, bacas ‘ljagu’ na porodicu, jer iako je 21.vek, razvod je i dalje ‘sramota’ i ‘tabu’. Gde ces? Sta ces? Nigde. Cutis, sedis gde jesi i tako zivot prolazi. I deca su ti jedina svetla tacka i jedina radost.

I u sta izrastaju ta decica? U nesrecnu decu, ukoliko ne ispune sve ambicije roditelja. U frustriranu decu, preopterecenu obavezama. U tuznu decu, koja gledaju jos tuznije roditelje.

Ima i drugacijih primera, naravno. Ima ih mnogo, lepih i divnih ljubavnih prica. Ali, najcesce se brakovi danas sklapaju zbog toga sto je devojka nehotice zatrudnela. Ima tu emocija, niko ne spori, ali brak, kao brak nije iniciran njima, nego trudnocom, strahom od roditelja, strahom od osuda okoline, strahom od neizvesnog. I zato se sklapa brak. Jer se to podrazumeva.

Zivimo u Srbiji, gde vladaju opsta beda i nemastina. I umesto da planiranje porodice bude prioritet, ljudi, jos deca, nasumice ulaze u to, potpuno nespremni. Nesvesni sta jednoj bebi treba. Onda su primorani da zivot zapocinju u zajednici a priznacete, znate jako malo parova koji takav zivot smatraju idealnim.

I onda se desavaju nezadovoljstva, svadje, da bi sve kulminiralo razvodima.

E to su bili moji strahovi. Te sam primere najcesce gledala u svojoj okolini. I to sam morala da izbegnem. Zato sam imala za cilj da stvorim sebi drugacije uslove, koji mi omogucavaju da nista ne moram, nego da zelim.

I zato sam cekala.

E zato sam cekala 33 godine da se uverim da sam izabrala pravog, da sa njim zaista zelim da ostarim, da sam sigurna da nije sa mnom ni zbog cega drugog, nego zato sto me voli i da me nece ozeniti samo zato sto sam trudna. Iako sam bila. I nisam morala da se udam. Zelela sam. I nije me bio strah jer sam mogla i sama. Ali na srecu, nisam.

E zato sam radila po 16 sati dnevno, u nemogucim uslovima, da bih sebi obezbedila slobodu ne moram da budem u braku u kom ne zelim da budem. Da sebi obezbedim da iz braka mogu da odem u svakom mometu ako pozelim a da u braku ostajem samo zato sto volim muza i on voli mene. Ni iz kog drugog razloga. Ja eto verujem da je ljubav jedini razlog za ulazak i ostanak u braku.

E zato sam sticala i stedela da ne bih morala da delim zivotni prostor sa bilo cijim roditeljima. I zato se svi odlicno slazemo, cvrsto verujem u to.

E zato danas imam muza na kog sam ponosna i koji je ponosan mnome.

E zato sam danas srecna i ispunjena zena.

A uz sve to sam i mama.

Nacekala sam se, istina. Ali vredelo je. Na dobre stvari vredi cekati.

2 Comments
  1. IpakSeOkrece February 21, 2017

    Ocekujes li sad orden Nemanjica, mozda…ima nas jos koje smo kao ti,al se ne pretvaramo da smo bolje od drugih.No,nismo sve iste.Jedno je tacno…bas je iz malog mozka haha

    Reply
    • admin February 21, 2017

      Mislim da mozda niste shvatili poentu teksta a on se odnosi na porodicno nasilje i njegove uzroke.
      Ako uzmemo u obzir broj zena koje godinama trpe bilo fizicko, psihicko ili ekonomsko nasilje, a na zalost, najcesce sva tri, u ogromnom procentu se nalaze u situaciji opisanoj u tekstu.
      Zene koje su ekonomski nezavisne, samostalne i imaju samopouzdanja, najcesce nece biti u situaciji da su primorane da trpe nasilje, vec ce moci da se samostalno izbore sa tim.
      Da li zasluzuju medalju, svakako. Da li su bolje od drugih, ne bih sudila.

      Reply

Leave a Comment