March 14, 2016

Bicuj me

By admin In Uncategorized

Proslo je nesto vise od godinu dana od kako sam postala mama. Tih godinu dana bile su budjenje, samospoznaja, ispitivanje limita i pre svega, svakodnevno ucenje.

Kakva sam majka postala? Sa skoro stopostotnom sigurnoscu, mogu reci sebicna.

Ja nisam ona mama koja ce se razapinjati na krst zbog svog deteta. Ja nisam ona majka koja ce ga u bolovima nositi zato sto ono to zeli. Ja nisam ona majka koja ce mu po svaku cenu spremiti svez obrok u svako doba. Ja nisam ona majka koja ce dete uspavljivati satima, noseci ga na rukama. Ja nisam ona majka koja ce nebrojeno puta ustati nocu. Ja nisam ona majka koja previja pelene do trece godine.

Isto tako ja nisam ona umorna majka koja ne zna gde udara. Takodje nisam ni nenaspavana majka. Nisam ni nervozna majka koja svoju nervozu iskaljuje na detetu. I pre svega, ja sam ona zdrava, odmorna zena koja je svesna odgovornosti, kako za zdravlje svog deteta, tako i za svoje licno.

Moja majka je bila ona pozrtvovana majka, koja je zrtvovala sve na svetu da bi bila sa mnom. Moja majka je dobila trajni deformitet kicme noseci me. Moja majka je u svako doba dana i noci bila tu za mene. Moja majka je, cak i dok je umirala od bolova izazvanih tumorom, odbijala bilo kakvu pomoc, jer je zelela da ona sama odgaja dete. Moja majka nije brinula za svoje zdravlje. Moja majka je bila neodgovorna.

Moja majka je umrla kada sam imala nepunih 9 godina.

Danas znam da sam odgovorna i za zivot svog deteta, i ovog rodjenog i ovog nerodjenog. Danas znam da moram biti zdrava da bih bila uz njih i gledala ih kako rastu. Danas znam da moram biti odgovorna prema sebi, jer sam time bolja majka.

Umesto da beskrajno nosim dete, naucila sam ga da bude radoznalo i samo dodje tamo gde zeli. Naucila sam ga da puzi. Naucila sam ga da hoda.

Umesto da ga satima uspavljujem, naucila sam ga da se samo uspava i prespava celu noc.

Umesto da mu previjam pelene po 10 puta na dan, naucila sam ga da koristi nosu.

Umesto da sate provodim pored sporeta, ja kupim kasicu a dete izvedem da se satima igra u parku.

Umesto da detetu pomazem, naucila sam ga da samo nadje resenje.

Sta sam postigla?

Postigla sam da imam samostalno dete koje uci, gresi, zapinje, pada, podize se i nastavlja bez plakanja i tudje pomoci.

Postigla sam da majcinstvo ne dozivljavam kao nesto sto je “tesko, al nema veze, brzo ce porasti’. Majcinstvo dozivljavam kao izazov. Ne, ne mora da bude tesko. Ne, ne moram se bicevati i razapinjati na krst da bih bila bolja. Mogu da nadjem alternativu koja je dobra za obe. Jer smo nas dve jedna drugoj potrebne. I zato obe moramo biti srecne, jer kada jedna pati, ni drugoj nije dobro.

Ne moras da radis tesko, sve dok radis pametno. Eto, tako sam dozivela majcinstvo i unapred se radujem novom krugu.

Leave a Comment